Пролог

НА МАПИ АНТИУТОПИЈА
Не одустати од своје главе

Још давне 1948. творац савремене кибернетике Норберт Винер одредио ју је као управљање системима, кроз процесе, помоћу информација. Сто година пре њега Ампер исти појам користи за науку о политици. Данас је оно о чему су говорили доведено до крајњег стадијума цинизма и до апсурда.
Нема више класичних медија. Романтична прича о борцима за истину и анонимним херојима који гину за вест одавно је беспредметна. Најмоћнији медији постиндустријске епохе, сагледавани готово искључиво са становишта теорије и праксе управљања, представљају данас само моћан кибернетски инструмент. Више нису ту да би бележили догађаје и преносили информације, него да би их производили и упумпавали у Систем према потребама тржишта, односно према захтевима управљача друштвом (Системом). Претворени су у инпут-машине помоћу којих се, с предумишљајем, убацују информације тачно онакве какве су потребне да би се изазвало жељено понашање Система или дела Система. Информације су, ту, и надражај и хушкање и скривена управљачка команда. Ако одговарајућег догађаја нема, произвести га, измислити.
Такав медијски систем не трпи нијансе, „компликоване информације”. Све мора да буде упрошћено, шематизовано, схватљиво с ногу, саображено баналној стрип-психологији. Систем се не сме збуњивати. Тачно се зна, према рецептури управљачке и њуз-драматургије, кад колико треба додати кич-емоција, шећерне водице, простаклука, гламура, осмеха, оптимизма, гриже савести. Колико хорора, страха, катастрофе, страдања, крви, суза. Увежбани ударци медијским маљем понављаће се све док лоботомија не успе.
Тако се „врши притисак” на најмоћније да ураде управо оно што и желе да ураде. Потом, тешка срца, они „подлежу притиску”, уз уздах олакшања заглупљене масе. Тако се, „невидљивом руком”, управља Системом. И то није завера него техника владања, није морал него злоупотребљена наука, није видео-игрица него наша антиутопијска стварност.
А где смо ту ми? Ми који на десетак светских језика стално понављамо: „Лажу вас! Ово је лепа и добра земља! У њој живе лепи, благородни и талентовани људи!” Ми који вас позивамо да не одустанете од својих очију и своје главе. Јесмо ли смешни и наивни? Патетични и трагикомични?
Све док сте у оволиком броју и овако квалитетном саставу ту ви, наши читаоци и сапутници, нама убедљивији одговори нису потребни. Све дотле, има и смисла и наде.